Moja borba sa malim, crvenim monstrumima. (:

Sa obzirom da sam neko ko je imao velike probleme sa licem, zeljela sam da podijelim svoju borbu koju sam vodila sa bubuljicama. Imala sam problematicno lice oduvijek (crvenilo, bubuljice), mali haos na licu mom. Ipak, u zadnjih godinu dana, to je prestalo, i nekako je sad sve doslo na svoje. Probala sam razne preparate, kreme, losione, prirodne, hemijeske. Na kraju sam nasla ono sto meni odgovara, to su 4 stvari.

B kompleks sam pocela da pijem sasvim slucajno. Imala sam problema sa vrtoglavicama, i zavrsila sam na ispitivanju, na neurologiji. Sa obzirom da nisam imala dijagnozu, niti terapiju, svaki dan sam pila 3x dnevno B kompleks. Kada sam izasla iz bolnice, nastavila sam da ga koristim, i osim sto sam se osjecala odlicno u smislu, da sam imala mnogo vise energije, osjetila sam promjene na kozi.

Dosta ljudi ne polazi od sustinskog problema, kreme mogu pomoci trenutno, ali u vecini slucajeva, problem sa kozom nema direktnu vezu sa licem, vec su problemi dublje prirode. Moze da se radi o upali, hormonskom poremecaju, nepravilnoj ishrani, ili tome slicno. Ono sto vidimo na kozi, odgovor je organizam na unutrasnju borbu zato je bitno naci uzrok koji cemo sasjeci u korijenu, a ne zavaravati sebe kremica i ostalim preparatima.

Moj problem je bio manjak B vitamina, a oni su jako bitni, izmedju ostalog, za kosu, kozu, nokte, posebno biotin tj. B7. E sad, mnogi izbjegavaju B kompleks, zato sto on otvara apetit, i deblja. To je istina (i svi oni koji zele da povecaju kilazu, trebali bi da ga piju). Ja nisam zeljela da se udebljam, a osjetila sam da mi apetit raste, i da jedem vise. To mi se nije svidjelo, pa sam na internetu pocela malo da citam o svemu tome i otkrila da postoji preparat koji ne deblja. Radi se o B kompleksu s vitaminom C, americke firme Solgar. Zasto se razlikuje od drugih? Zato sto su B vitamini izolovani iz psenice, a ne iz pivskog kvasca. Upravo zato sto su u potpunosti prirodni, i zato sto nemaju dodataka, boja, konzervansa i aroma, oni rade svoj posao, i pri tome, su jako zdravi i ne debljaju (jupii). Dobra stvar je sto su u kombinaciji sa C vitaminom, koji je odlican antioksidans, sto znaci da cisti organizam od slobodnih radikala i teskih metala koji se u organizmu skupljaju usljed nepravilne ishrane, stresa, zagadjenog zraka. Zato je bitno unositi C vitamin. Osim toga C vitamin ucestvuje u stvaranju kolegena, koji je bitan za kozu. Zato manjak C vitamina, u zimskom periodu, moze dovesti do toga da je koza suha, i da puca. Bitno je piti C vitamin u toku zime.

Isto tako, problem sa licem, moze biti zbog manjka cinka. Da imate i to na umu. Jer cink ucestvuje u sintezi proteina, a npr. nokti su gradjeni od proteina, pa ako je manjak cinka, onda je i sinteza usporena, ne stvara se protein, i zato se notki listaju i pucaju. Ista stvar je sa kozom i kosom.

Druga dva preparata koja su mi jako pomogla su Puzzle sapun, i ClearSkin (Avon). Jako jeftini preparati, ali efikasni. Naravno, ne mora da znaci da ce vama pomoci, jer ne odgovara svakom sve, ali eto, zeljela sam da napisem svoje iskustvo. I naravno cetvrti preparat je krema. Ja koristim Vichy kremu, koja je magicna, koza ostaje meka, i uvijek dovoljno hidratisana. Ali vjerujem da svako ima neku svoju kremu, koju voli i koristi, i kojoj vjeruje. Eto mali savjeti, male mene. (:

Budi svoj

U zadnje vrijeme dosta ljudi se zali kako ne mogu da nadju pravu osobu, a pri tome pricaju koliko se trude da nesto uspije, kako se zrtvuju i sta vec ne.

Ja mislim da ne treba nista forsirati, i da uvijek, i u svakom trenutku treba biti “svoj”, tj. ne pokusavati nekog impresionirati.

Kada smo se moj decko i ja upoznali, bio je kisovit dan, ja sam spavala svega 3 sata, skoro da nisam imala sminke, pri tome sam imala problema sa kozom, jedno totalno haoticno stanje. Ali kako ja nisam nista ocekivala, nisam se ni trudila da se nesto sredim. Mi smo se upoznali, i ja sam bila ja, pricali smo, zezali se, i to je bilo to. I danas, kad pricamo o tome, uvijek mi kaze kako sam bila simpaticna i kako se zaljubio u moju spontanost, i u to kako sam se ophodila prema njemu, strancu. Svidio mu se moj pogled na svijet, moj osmijeh, i moja pozitivnost. Znaci, ne izgled, ne moja odjeca, vec ja, kao osoba.

Tako da mislim da ljudi previse forsiraju sebe, ljude oko sebe, pokusavaju da stvore idealnu sliku o sebi, i svom zivotu, a za to nema potrebe. Niko nije savrsen, svako vodi neku svoju borbu, i ako vas neko ne prihvati takve kakvi jeste, onda vam takva osoba i ne treba u zivotu. I ne opterecujte se time, da morate imati nekoga, e bas ne morate. Jednostavno, uzivajte u zivotu, druzenju, ako zelite da se glasno nasmijete, uradite to, ne skrivajte se, i ne pokusavajte biti nesto sto niste. Ostalo ce doci, kad za to dodje pravo vrijeme. Kod mene je to bilo neocekivano, i zato vjerujem da se neke stvari dese kad se najmanje nadamo. Nije klise. To zaista jeste tako. (:

Doci ce… mozda.

Uvijek sam igrala po pravilima, zeljela da sve bude kako treba, bez svadja, ljutnje, bez neprijatnih scena. Zato sam se dosta puta i zrtvovala, radi nekog mira, jednostavno nisam zeljela da se neko zbog mene nervira ili tome slicno. Propustila sam dosta sansi, lijepih momenata jer nisam htjela glasno da kazem JA HOCU TO I TO, bez obzira sta neko rekao. Ali kako vrijeme ide, polako shvatam…

koliko je sve glupo bez njega, sad razumijem ljude koji bjeze zbog ljubavi, rade razlicite ludosti, prokose, svadjaju se. Koji kazu da zivot nema smisla, ako kraj njih nije osoba koju vole. Koji jednostavno sve napuste i slijede svoje srce. I sretni su, mozda ne svi, ali ne postoji nista apsolutno, pa ni sreca, ne postoje prave odluke, vec odluke koje nas u tome trenutku cine sretnim. Jos uvijek nemam hrabrosti za takve ludosti, ali razumijem. I ne krivim nikog. Zivot se desava trenutno, a stalno cekanje…

eh, danas ocito nije moj dan, nije sve u bojama duge, ali proci ce i ovo. Budite sretni. I uraa za ludosti, bravo bravo. (:

Pa da dan pocne…

Jedva cekam da zivimo zajedno pa se budimo jedno kraj drugog. Ti ustanes, pa mene budis, i tjeras me da se pokrenem, a ja se razvlacim, pa me vuces za noge do ivice kreveta, a ja uzmem jastuk pa te mlatnem. Pa se ti slatko naljutis, i uhvatis me za ruke, i pitas: “A sta sad?”, pa ja kazem: “Poljubii me.”, i ti me poljubis, pa te ja ugrizem i oslobodim se, lupim te po guzi, a ti padnes na stomak preko kreveta. Pa onda sjednem na tebi i kazem: “Predaj se.”, i ti kao predajem se. I taman kad popustim, ti me uhvatis za ruke i pocnes me golickati, a ja od smijeha ne znam kudi bi, i onda umorni legnemo i gledamo se, a zatim… Pa dan moze poceti. (:

Kad se cujemo?

Mi smo navikli da fukncionisemo na jedan cudan nacin. Naime, dosta ljudi mi govori kako sam vjerovatno stalno na Skajpu, ili ispred kompjutera, kako sam ovisnica o tehnologiji, zbog njega. Ali to nije tacno. Mi se preko kamere, na Skajpu, gledamo jednom sedmicno, i to je to. Tako je bilo od pocetka, i tako je ostalo. Jednostavno, nama to odgovara, jer nekako mislimo da bi konstantno gledanje i pricanje, postalo monotono. Ovako se pozelimo, i nekako cekamo taj dan da se gledamo, i kao “jedva cekam da te vidim”. A onda kad treba da se vidimo uzivo, to je neki novi level ushicenja. Kod nas je uvijek neki tornado emocija.

Sto se tice dopisivanja, svaki dan se mnogo, ali mnogo dopisujemo, pisemo o svemu i svacemu, nekad jednostavno napisem poruku “vidjela sam divan crveni kisobran” ili slikam klopu koju jedem. Ljudima je to cudno, ali mi imamo potrebu da sve dijelimo, i nekako budemo dio svakodnevnice, kako ja njegove, tako i on moje. Jednom sam slikala snijeg, i ljudima je to bilo cudno, zasto mu saljes sliku snijega?! Pa eto zato. (:

Telefonom se cujemo pretezno navece, pred spavanje, tako umorni, uvijek pricamo o necemu sto preko dana mozda ne bi rekli, vec noc izazove te neke posebne emocije, to su lijepi razgovori, posebno jer veza na daljinu zna da stvara nesigurnost, koliko god vi vjerovali u nju, uvijek posto ono “sta ako…”

I to je neka nasa rutina, kamera jednom sedmicno, telefonski navece (ali ne svako vece), a dopisivanje, toga na pretek, i stalno. Mislim da to sto smo daleko, ne znaci da treba da se stalno cujemo, gledamo, dopisujemo. Treba i to balansirati. Kao i sve.